Poznavanje osnovnih pojmova, relacija i procesa u oblasti mentalnog zdravlja može biti ključni korak ka boljem razumevanju sebe. Naš svakodnevni život nosi mnoštvo izazova, a sa pravim informacijama i svesti o sopstvenom mentalnom stanju, možemo unaprediti naše blagostanje i kvalitet života.

Kroz edukaciju o mentalnom zdravlju, otvara se svet u kojem se prepoznaju simptomi različitih poremećaja i njihova neurofiziološka osnova. Ovo znanje ne samo da omogućava bolju brigu o sebi, već i pomaže u razumevanju onih oko nas.

Anksioznost je jedan od najčešćih mentalnih poremećaja današnjice.  U svojoj suštini, anksioznost je prirodni odgovor organizma na stres, koja nas upozorava na potencijalne opasnosti. To je osećaj straha ili briga koja se javlja  bez realne pretnje. Ako postane previše intezivan ili učestao može narušiti kvalitet života pojedinca. 

Anksioznost može imati različite uzroke, uključujući genetske predispozicije, neurohemijske promene u mozgu, traumatske događaje, kao i dugotrajnu izloženost stresu. Amigdala, deo mozga koji obrađuje emocije, igra ključnu ulogu u reagovanju na stres. Kod osoba sa hroničnom anksioznošću, amigdala može biti preterano aktivna, što dovodi do stalnog osećaja straha ili napetosti.

Pored bioloških faktora, socijalni i psihološki faktori takođe doprinose razvoju anksioznosti. Na primer, život u nesigurnom okruženju, izloženost stalnom pritisku ili nerealnim očekivanjima, može doprineti razvoju ovog poremećaja.

Simptomi anksioznosti mogu biti različiti i uključuju i psihičke i fizičke manifestacije. Neki od najčešćih simptoma su:

• Stalna zabrinutost ili osećaj straha, često bez jasnog razloga.
• Problemi sa spavanjem, kao što su nesanica ili noćne more.
• Osećaj napetosti ili iritabilnosti.
• Teškoće u koncentraciji ili fokusiranju na zadatke.
• Fizički simptomi poput ubrzanog rada srca, znojenja, drhtanja, ili osećaja nedostatka daha.

Suočavanje sa anksioznošću zahteva sveobuhvatan pristup, koji može uključivati promene u načinu života, psihoterapiju, i po potrebi, lekove.

Promene u načinu života: Redovna fizička aktivnost, pravilna ishrana, i dovoljno sna mogu značajno doprineti smanjenju simptoma anksioznosti. Takođe, tehnike opuštanja kao što su meditacija, duboko disanje i joga mogu pomoći u kontroli stresa.

Kognitivno-bihevioralna terapija (KBT): KBT je jedna od najefikasnijih terapija za anksioznost. Ona pomaže pojedincima da identifikuju i promene negativne obrasce mišljenja i ponašanja koji doprinose anksioznosti.

Farmakoterapija: U nekim slučajevima, lekovi mogu biti neophodni za kontrolu anksioznosti. 

Podrška i edukacija: Razgovor sa stručnjakom za mentalno zdravlje može biti od velike pomoći. Edukacija o anksioznosti i njenim simptomima može takođe pomoći pojedincima i njihovim porodicama da bolje razumeju i upravljaju ovim stanjem.

Studenti psihologije iz organizacije Engram su  partneri na projektu “Hajde da pričamo o mentalnom zdravlju” .Oni su napravili kviz koji ima za cilj da te zabavi i istovremeno pruži osnovne informacije iz oblasti mentalnog zdravlja. Kroz zanimljiva pitanja, kreirana od strane studenata psihologije, imaćeš priliku da na jednostavan način usvojiš korisne informacije i razmisliš o važnosti mentalnog blagostanja.

Ako te bilo koja tema dodatno zainteresuje, studenti su tu da prodube razgovor sa tobom. Slobodno nas kontaktiraj, jer otvoreni razgovori i razmena znanja mogu biti prvi korak ka boljem razumevanju sebe i drugih.

Pridruži nam se, učestvuj u kvizu i otvori vrata ka svetu mentalnog zdravlja. Kroz zabavu, učenje i zajedničku podršku, možemo zajedno graditi zdraviju i srećniju budućnost.