Svim studentima Univerziteta u Kragujevcu u okivru projekta “Hajde da pričamo o mentalnom zdravlju”  je dostupna usluga besplatnog psihološkog savetovanja. Sesije se održavaju u prostorijama Kancelarije za mlade Kragujevac, a termini se zakazuju putem mejla termin.pricajmi@gmail.com na koji odgovara upravo Nataša Buzadžić, psihološki savetnik i pedagog.

O Nataši:

Nataša je celu svoju karijeru posvetila mladima. Svakodnevno ima priliku da sa mladima radi na njihovom ličnom razvoju i bude im podrška pri prevazilaženju brojnih izazova.

Ona je sertifikovani psihološki savetnik Geštalt škole. U svom radu koristi tehnike, teorijske osnove Geštalta, ali i ono najvažnije, uvide stečene dugogodišnjim radom sa populacijim mladih.

Sa puno empatije pristupa svom poslu pa se tako i neretko odaziva na pozive studentata, srednjoškolaca i lokalne zajednice da održi radionice i edukacije na temu mentalnog zdravlja.

Šta je psihološko savetovanje?

Pre nego što zakažete svoju sesiju, evo prilike da se još jednom podsetimo šta je to psihološko savetovanje i kako vam može biti od koristi. Psihološko savetovanje je specifičan oblik podrške u kojem zajedno sa stručnjakom iz oblasti postižete veću samostalnost u donošenju odluka i rešavanju konkretnih problema. U okivru savetovanja se ne pružaju gotovi saveti. Umesto toga, koriste se specifične tehnike i različite perspektive koje vode dubljem razumevanju srži problema sa kojim se osoba suočava i razvijaju se adekvatne strategije za njegovo rešavanje.

Savetovanje je od pomoći kod konkretnih izazova i problema i ponekada je dovoljno svega par sesija kako bi se isti uspešno rešio i kako bi se savladali mehanizmi za samostalno prevazilaženje sličnih izazova u budućnosti. 

Broj sesija koji je dovoljan za postizanje cilja može varirati i zavisi od više faktora.

Ko može sprovoditi psihološko savetovanje?

Edukaciju za psihološkog savetnika mogu upisati i završiti akademski obrazovani pojedinci koji su završili neki od humanističkih fakulteta kao što su psihologija, sociologija, pedagogija, defektologija i slično.

Za dobijanje zvanja psihološkog savetnika, pored završenog fakulteta, potrebno je pohađati i edukaciju za psihološkog savetnika u trajanju od minimum 2 godine i položiti prateći ispit.

U zavisnosti od modaliteta tj. škole koju je pojedinac pohađao nakon fakulteta može biti savetnik u okviru KBT-a, Geštalt-a, Transakcione analize. Ono što pravi razliku između ovih škola jesu teorijske osnove na kojima se temelje, pristup u radu sa klijentima i tehnike koje se koriste. Da li će nekome više prijati KBT, Transakciona analiza ili Geštalt zavisi od potreba koje klijent ima, ličnih afiniteta, karaktera, temperamenta i uverenja. Važno je naglasiti da ne postoji pogrešan izbor.

Kako da znaš da li je psihološko savetovanje ono što ti treba?

Ukoliko se suočavate sa važnim životnim pitanjima, osećate se potišteno ili uplašeno, imate manjak energije ili motivacije, pred vama su odluke koje morate da donesete, želite da unesete promene u svoju rutinu, nailazite na prepreke koje vam je teško da prevaziđete ili želite da unapredite međuljudske odnose, psihološko savetovanje može vam biti od pomoći. 

Savetnik je tu da vam pomogne, usmeri i ohrabri uz maksimalnu poverljivost koja vam omogućava da slobodno izrazite svoje misli i osećanja bez straha od otkrivanja ili osude. Savetnici su profesionalno obavezani da čuvaju privatnost svojih klijenata.

Još jednom, pozivamo vas da zakažete svoju sesiju sa Natašom putem mejla termin.pricajmi@gmail.com.

Zahvaljujemo se Ministarstvu turizma i omladine koje prepoznaje temu mentalnog zdravlju kao značajnu i finansira realizaciju projekta “Hajde da pričamo o mentalnom zdravlju”.